Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berze (Makedonski)". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

BERZI

Istoriski gledano, berzata stanala zana~aen faktor vo formiraweto na nacionalniot i me|unarodniot pazar vo tekot na XIX vek. Vo ovoj period osoben podem bil zabele`an kaj produktnite berzi. Hronolo{ki gledano, prvo se pojavile efektnite berzi. Spored nekoi izvori tie datiraat od XII vek, a osoben razvoj do`iveale vo tekot na XVII vek.

Razvojot vo XIX vek produktnite berzi gi promovira kako institucii na koi se koncentrira golema ponuda i pobaruva~ka na opredeleni stoki i na ~ii seansi kotacijata na cenite na berzanskite stoki stanuva faktor {to vr{i golemo vlijanie vrz nacionalnata i me|unarodnata trgovija so oddelni stoki. Prvata produktna berza e osnovana vo Liverpul vo sredinata na XIX vek. Predmet na kupoproda`ba na ovaa berza bil pamukot. Kon krajot na ovoj vek, vo periodot na klasi~niot liberalizam, berzite voop{to, a posebno produktnite, stanale regulator na svetskata ponuda i pobaruva~ka, a berzanskite ceni - regulator na svetskata trgovija. Ottoga{ pa navamu, nivnoto zna~ewe e vo postojan podem.

Organizacija na raboteweto na berzi

Berzanskite sostanoci se odr`uvaat vo zgradata na berzata, vo sali {to se specijalno prilagodeni za aktivnost na u~esnicite na berzata. Obi~no vo sredinata na salata se nao|a takanare~en prsten, ring ili ko{nica. Za sekoja stoka, efekt ili valuta mora da postoi poseben prsten. Rakovoditelot na berzanskata seansa go ozna~uva prstenot vo koj ke se vr{i seanskata aktivnost. Toj dava znak na po~etok na seansata. Prisutnite berzanski posrednici( kupuva~i i prodava~i) so izvikuvawe kupuvam ili prodavam ili so davawe na odnapred dogovoreni znaci (dlanka svrtena kon sebe zna~i kupuvam, a svrtena obratno zna~i prodavam) gi izrazuvaat svoite nameri. Isto taka, mo`e so eden, dva ili pove}e podignati prsti da se ozna~i brojot na dogovorot {to se odnesuva za nabavkata i proda`bata. Jazikot na berzata e specifi~en, sostaven od kratenki ili gestovi {to ne se razbirlivi za obi~nite lu|e. Posebni simboli promoviraa japonskite berzanski posrednici {to im pomogna da steknat status na najdobri berzanski posrednici.

Promptnite zdelki (affaires en disponible, Spot Contracts, Prompt geschafte) se onie {to se izvr{uvaat vedna{ ili istiot den. Spored berzanski uzansi pod terminot vedna{ kaj nekoi berzi se podrazbira vremetraewe od 2 do 3 dena od sklu~uvaweto na zdelkata, dokolku se odnesuva na efektna berza, odnosno 2 do 3 nedeli kaj produktnite berzi. Karakteristi~no za ovoj vid zdelki e toa {to stokata {to e predmet na kupoproda`ba e prisutna odnosno se nao|a vo magacin, na pat ili vo procesot na proizvodstvo. Kako dokaz deka stokata realno postoi slu`at razni dokumenti, kako na pr: skladi{nica, tovaren list, konosman i sl. Kupuva~ot e dol`en vo rok od 48 ~asa da mu dostavi na prodava~ot uredna dispozicija za otpremuvawe na stokata ( destinacija, vid na prevozno sredstvo i sl.). Bidej}i promptnite raboti redovno zavr{uvaat so isporaka na stokata, tie se narekuvaat efektivni zdelki.

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]